Danas su mise ovim redom:
Basel u 9.30 i u 11.00 sati
Liestal u 13.00 sati
Misna čitanja
Prvo čitanje: Izl 32, 7-11.13-14
I ražali se Gospodin pa ne učini zlo kojim se bijaše zaprijetio.
Čitanje Knjige Izlaska
U one dane: Progovori Gospodin Mojsiju: »Požuri se dolje! Narod tvoj, koji si izveo iz zemlje egipatske, pošao je naopako. Brzo su zašli s puta koji sam im odredio. Napravili su sebi tele od rastopljene kovine, preda nj pali ničice i žrtve mu prinijeli uz poklike: ’Ovo je bog tvoj, Izraele, koji te izveo iz zemlje egipatske!’ Dobro vidim«, reče dalje Gospodin Mojsiju, »da je ovaj narod tvrde šije. Pusti sada neka se gnjev moj na njih raspali da ih istrijebim, a od tebe ću učiniti velik narod.«
Mojsije pak zapomagao pred Gospodinom, Bogom svojim, i govorio: »Gospodine! Čemu da gnjevom plamtiš na svoj narod koji si izveo iz zemlje egipatske snagom velikom i rukom jakom! Sjeti se Abrahama, Izaka i Izraela, slugu svojih, kojima si se samim sobom zakleo i obećao im: ’Razmnožit ću vaše potomstvo kao zvijezde na nebu i svu zemlju ovu što sam obećao dat ću vašem potomstvu i ona će zavazda biti njihova baština.’«
I ražali se Gospodin pa ne učini zlo kojim se bijaše zaprijetio svome narodu.
Riječ Gospodnja.
Otpjevni psalam: Ps 51
Pripjev: Ustat ću i poći k ocu svome! https://youtu.be/_QeZ_SDuMvY
Smiluj mi se, Bože, po milosrđu svome,
po velikom smilovanju izbriši moje bezakonje!
Operi me svega od moje krivice,
od grijeha me mojeg očisti!
Čisto srce stvori mi, Bože,
i duh postojan obnovi u meni!
Ne odbaci me od lica svojega
i svoga svetog duha ne uzmi od mene!
Otvori, Gospodine, usne moje,
i usta će moja navješćivati hvalu tvoju.
Žrtva Bogu duh je raskajan,
srce raskajano, ponizno, Bože, nećeš prezreti.
Drugo čitanje: 1Tim 1, 12-17
Krist dođe spasiti grešnike.
Čitanje Prve poslanice svetoga Pavla apostola Timoteju
Predragi: Zahvalan sam onome koji mi dade snagu – Kristu Isusu, Gospodinu našemu – jer me smatrao vrijednim povjerenja, kad u službu postavi mene koji prije bijah hulitelj, progonitelj i nasilnik. Ali pomilovan sam jer sam to u neznanju učinio, još u nevjeri. I milost Gospodina našega preobilovala je zajedno s vjerom i ljubavlju, u Kristu Isusu.
Vjerodostojna je riječ i vrijedna da se posve prihvati: Isus Krist dođe na svijet spasiti grešnike, od kojih sam prvi ja. A pomilovan sam zato da na meni prvome Isus Krist pokaže svu strpljivost i pruži primjer svima koji će povjerovati u njega za život vječni.
A Kralju vjekova, besmrtnome, nevidljivome, jedinome Bogu čast i slava u vijeke vjekova. Amen.
Riječ Gospodnja.
Pjesma prije Evanđelja: 2 Kor 5,19
Bog je u Kristu svijet sa sobom pomirio i položio u nas riječ pomirenja.
Evanđelje: Lk 15, 1-32
Na nebu će biti radost zbog jednog obraćena grešnika.
Čitanje svetog Evanđelja po Luki
U ono vrijeme: Okupljahu se oko Isusa svi carinici i grešnici da ga slušaju. Stoga farizeji i pismoznanci mrmljahu: »Ovaj prima grešnike, i blaguje s njima.«
Nato im Isus kaza ovu prispodobu: »Tko to od vas, ako ima sto ovaca pa izgubi jednu od njih, ne ostavi onih devedeset i devet u pustinji te pođe za izgubljenom dok je ne nađe? A kad je nađe, stavi je na ramena sav radostan pa došavši kući, sazove prijatelje i susjede i rekne im: 'Radujte se sa mnom! Nađoh ovcu svoju izgubljenu.' Kažem vam, tako će na nebu biti veća radost zbog jednog obraćena grešnika negoli zbog devedeset i devet pravednika kojima ne treba obraćenja.
Ili koja to žena, ima li deset drahma pa izgubi jednu drahmu, ne zapali svjetiljku, pomete kuću i brižljivo pretraži dok je ne nađe? A kad je nađe, pozove prijateljice i susjede pa će im: 'Radujte se sa mnom! Nađoh drahmu što je bijah izgubila.' Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božjim zbog jednog obraćena grešnika.«
I nastavi: »Čovjek neki imao dva sina. Mlađi reče ocu: 'Oče, daj mi dio dobara koji mi pripada.' I razdijeli im imanje. Nakon nekoliko dana mlađi sin pokupi sve, otputova u daleku zemlju i ondje potrati svoja dobra živeći razvratno.
Kad sve potroši, nasta ljuta glad u onoj zemlji te on poče oskudijevati. Ode i pribi se kod jednoga žitelja u onoj zemlji. On ga posla na svoja polja pasti svinje. Želio se nasititi rogačima što su ih jele svinje, ali mu ih nitko nije davao.
Došavši k sebi, reče: 'Koliki najamnici oca moga imaju kruha napretek, a ja ovdje umirem od gladi! Ustat ću, poći svomu ocu i reći mu: 'Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika.'
Usta i pođe svom ocu. Dok je još bio daleko, njegov ga otac ugleda, ganu se, potrča, pade mu oko vrata i izljubi ga. A sin će mu: 'Oče! Sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim.' A otac reče slugama: 'Brzo iznesite haljinu najljepšu i obucite ga! Stavite mu prsten na ruku i obuću na noge! Tele ugojeno dovedite i zakoljite, pa da se pogostimo i proveselimo jer sin mi ovaj bijaše mrtav i oživje, izgubljen bijaše i nađe se!' I stadoše se veseliti.
»A stariji mu sin bijaše u polju. Kad se na povratku približio kući, začu svirku i igru pa dozva jednoga slugu da se raspita što je to. A ovaj će mu: 'Došao tvoj brat pa otac tvoj zakla tele ugojeno što sina zdrava dočeka.' A on se rasrdi i ne htjede ući. Otac tada iziđe i stane ga nagovarati. A on će ocu: 'Evo, toliko ti godina služim i nikada ne prestupih tvoju zapovijed, a nikad mi ni jareta nisi dao da se s prijateljima proveselim. A kada dođe ovaj sin tvoj koji s bludnicama proždrije tvoje imanje, ti mu zakla ugojeno tele.' Nato će mu otac: 'Sinko, ti si uvijek sa mnom i sve moje - tvoje je. No trebalo se veseliti i radovati jer ovaj brat tvoj bijaše mrtav i oživje, izgubljen i nađe se!'«
Riječ Gospodnja.
Evanđelje na njemačkom
Zum Evangelium:
Dass Jesus mit Zöllnern und Sündern Tischgemeinschaft hat und sie auf diese Weise aufwertet, ist für die Pharisäer und Schriftgelehrten ein Skandal. Ihnen erzählt Jesus drei Gleichnisse: das vom verlorenen und wiedergefundenen Schaf; das von der verlorenen und wiedergefundenen Drachme; und das große Gleichnis vom verlorenen Sohn.
„Ein einziger Sünder, der umkehrt“: nur ein unendlich großer Gott kann sich über etwas so Kleines freuen. Und nur ein Sünder ist in der Lage, Gott diese Freude zu bereiten.
EvangeliumLk 15, 1–32
Im Himmel herrscht Freude über einen einzigen Sünder, der umkehrt
Aus dem heiligen Evangelium nach Lukas.
In jener Zeit
1 kamen alle Zöllner und Sünder zu Jesus,
um ihn zu hören.
2Die Pharisäer und die Schriftgelehrten empörten sich darüber
und sagten: Dieser nimmt Sünder auf
und isst mit ihnen.
3Da erzählte er ihnen dieses Gleichnis
und sagte:
4 Wenn einer von euch hundert Schafe hat
und eins davon verliert,
lässt er dann nicht die neunundneunzig in der Wüste zurück
und geht dem verlorenen nach, bis er es findet?
5Und wenn er es gefunden hat,
nimmt er es voll Freude auf die Schultern,
6und wenn er nach Hause kommt,
ruft er die Freunde und Nachbarn zusammen
und sagt zu ihnen: Freut euch mit mir,
denn ich habe mein Schaf wiedergefunden, das verloren war!
7Ich sage euch:
Ebenso wird im Himmel
mehr Freude herrschen über einen einzigen Sünder,
der umkehrt,
als über neunundneunzig Gerechte,
die keine Umkehr nötig haben.
8Oder wenn eine Frau zehn Drachmen hat
und eine davon verliert,
zündet sie dann nicht eine Lampe an,
fegt das Haus
und sucht sorgfältig, bis sie die Drachme findet?
9Und wenn sie diese gefunden hat,
ruft sie die Freundinnen und Nachbarinnen zusammen
und sagt: Freut euch mit mir,
denn ich habe die Drachme wiedergefunden,
die ich verloren hatte!
10Ebenso, sage ich euch,
herrscht bei den Engeln Gottes
Freude über einen einzigen Sünder, der umkehrt.
11Weiter sagte Jesus:
Ein Mann hatte zwei Söhne.
12Der jüngere von ihnen sagte zu seinem Vater:
Vater, gib mir das Erbteil, das mir zusteht!
Da teilte der Vater das Vermögen unter sie auf.
13Nach wenigen Tagen packte der jüngere Sohn alles zusammen
und zog in ein fernes Land.
Dort führte er ein zügelloses Leben
und verschleuderte sein Vermögen.
14Als er alles durchgebracht hatte,
kam eine große Hungersnot über jenes Land
und er begann Not zu leiden.
15Da ging er zu einem Bürger des Landes
und drängte sich ihm auf;
der schickte ihn aufs Feld zum Schweinehüten.
16Er hätte gern seinen Hunger mit den Futterschoten gestillt,
die die Schweine fraßen;
aber niemand gab ihm davon.
17Da ging er in sich
und sagte:
Wie viele Tagelöhner meines Vaters haben Brot im Überfluss,
ich aber komme hier vor Hunger um.
18Ich will aufbrechen und zu meinem Vater gehen
und zu ihm sagen: Vater,
ich habe mich gegen den Himmel und gegen dich versündigt.
19Ich bin nicht mehr wert, dein Sohn zu sein;
mach mich zu einem deiner Tagelöhner!
20Dann brach er auf und ging zu seinem Vater.
Der Vater sah ihn schon von Weitem kommen
und er hatte Mitleid mit ihm.
Er lief dem Sohn entgegen,
fiel ihm um den Hals und küsste ihn.
21Da sagte der Sohn zu ihm: Vater,
ich habe mich gegen den Himmel und gegen dich versündigt;
ich bin nicht mehr wert, dein Sohn zu sein.
22Der Vater aber sagte zu seinen Knechten:
Holt schnell das beste Gewand und zieht es ihm an,
steckt einen Ring an seine Hand und gebt ihm Sandalen an die Füße!
23Bringt das Mastkalb her und schlachtet es;
wir wollen essen und fröhlich sein.
24Denn dieser, mein Sohn, war tot und lebt wieder;
er war verloren und ist wiedergefunden worden.
Und sie begannen, ein Fest zu feiern.
25Sein älterer Sohn aber war auf dem Feld.
Als er heimging und in die Nähe des Hauses kam,
hörte er Musik und Tanz.
26Da rief er einen der Knechte
und fragte, was das bedeuten solle.
27Der Knecht antwortete ihm:
Dein Bruder ist gekommen
und dein Vater hat das Mastkalb schlachten lassen,
weil er ihn gesund wiederbekommen hat.
28Da wurde er zornig und wollte nicht hineingehen.
Sein Vater aber kam heraus
und redete ihm gut zu.
29Doch er erwiderte seinem Vater:
Siehe, so viele Jahre schon diene ich dir
und nie habe ich dein Gebot übertreten;
mir aber hast du nie einen Ziegenbock geschenkt,
damit ich mit meinen Freunden ein Fest feiern konnte.
30Kaum aber ist der hier gekommen,
dein Sohn, der dein Vermögen mit Dirnen durchgebracht hat,
da hast du für ihn das Mastkalb geschlachtet.
31Der Vater antwortete ihm:
Mein Kind, du bist immer bei mir
und alles, was mein ist, ist auch dein.
32Aber man muss doch ein Fest feiern und sich freuen;
denn dieser, dein Bruder, war tot
und lebt wieder;
er war verloren
und ist wiedergefunden worden.
Duhovna misao
Dragi vjernici!
Jedino bitno i danas i na kraju života je biti i ostati čovjek ljubavi. Kako onda danas ne otvoriti svoje srce misnim čitanjima i sigurnosti da nas Bog ljubi i da je milosrdan prema nama, premda smo grešnici? On nam neumorno ide i dolazi ususret i ljubi nas sve do Križa. Sve će proći, a Ljubav nikada ne prolazi. Odlučujuće je za svakoga od nas upoznati Boga, upoznati Boga ljubavi i povjerovati ljubavi. Ne smije nam Bog ostati stranac, kao što je u današnjem evanđelju Otac ostao stranac i mlađem i starijem sinu. Jedan je tražio sve svoje i otišao. Drugi prigovara da nikada ništa (pa ni kozle) nije dobio od Oca. Za kršćanina je odlučujuće UPOZNATI BOŽJU LJUBAV i MILOSRĐE; imati pred očima živog Isusa Krista, utjelovljenu Božju ljubav i Božje milosrđe.
»Bog je ljubav i tko ostaje u ljubavi, u Bogu ostaje, i Bog u njemu« (1 Iv 4,16). Ove riječi iz Prve Ivanove poslanice izražavaju na vrlo jasan način središte kršćanske vjere: krščansku sliku o Bogu i sliku čovjeka i njegova puta koja iz toga proizlazi. Osim toga, u tome istom retku, Ivan nam nudi, da tako kažemo, sažeti obrazac kršćanskog života: »I mi smo upoznali ljubav koju Bog ima prema nama i povjerovali joj.«
Ovo je i središnja poruka današnjh misnih čitanja.
Otvorimo naša srca Božjoj ljubavi i sigurnosti da nas Bog ljubi
Knjiga Izlaska nam pokazuje kako Mojsije, s pouzdanom i smjelom molitvom i prošnjom, tako reći, „premješta“ Boga sa sudačke stolice na prijestolje milosrđa. „I ražali se Gospodin pa ne učini zlo kojim se bijaše zaprijetio svome narodu“ (usp. Prvo čitanje 32, 7-11.13-14).
Pismo Timoteju nam pokazuje snagu i potrebu pokajanja. Kajanje je mjera vjere i zahvaljujući njemu čovjek se vraća Istini. Sveti Pavao piše: "Pomilovan sam jer sam to u neznanju učinio, još u nevjeri. A pomilovan sam zato da na meni prvome Isus Krist pokaže svu strpljivost i pruži primjer svima koji će povjerovati u njega za život vječni." (1 Tim 1, 13).
Tako u evanđelju današnje nedjelje – 15. poglavlje svetog Luke – Isus pripovijeda tri "prispodobe o milosrđu". Kada On "govori o pastiru koji ide za izgubljenom ovcom, ženi koja traži drahmu, ocu koji izlazi ususret i baca se u zagrljaj rasipnom sinu, to nisu samo riječi, već to predstavlja Božje delo i djelovanje u Isusu Kristu i po Isusu Kristu.
Naime, pastir koji ponovno pronalazi izgubljenu ovcu jest sâm Isus koji, svojim križem, uzima na sebe grešno čovječanstvo i „nosi“ ga u Očevu kuću i zagrljaj. Zagrljaj ljubavi i milosrđa.
Rasipni sin predstavlja sve nas
Rasipni sin, zatim, u trećoj prispodobi, je mladić - koji predstavja sve nas - koji pošto je primio od oca nasljedstvo koje mu po pravu pripada, "otputova u daleku zemlju i ondje potrošio svoja dobra živeći razvratno" (Lk 15, 13). Zapavši u bijedu, bio je prisiljen raditi kao rob, želeći se najestit i nasititi hranom namijenjenom svinjama i stoci. Tek tada je sjeo i počeo razmišljati šta je učinio od svoga života – i tada – kaže Evanđelje – dođe k sebi, donese odluku i realizira je (usp. Lk 15, 17). "Ustat ću, poći svomu ocu i reći mu: 'Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika" (Lk 15, 18-19). Ova odluka omogućuju nam najbolje upoznati što se događalo u njegovoj duši da je čvrsto odlučio vratiti se Ocu.
Kako je dobro svaki dan MOLITI – čitaj: sjesti i razmisliti o svom životu; vidjeti što smo učinili od njega, doći k sebi, osvijestiti se i vraćati se Ljubavi. Pasti u Očev zagrljaj. "Dok je još bio daleko, njegov ga otac ugleda, ganu se, potrča, pade mu oko vrata i izljubi ga" (Lk 15, 20) i, pun radosti, naredi da se pripremi slavlje.
Vraćajući se na prispodobu sina koji se vraća "kući", opažamo kako je stariji sin povrijeđen zbog svečanog dočeka upriličenog mlađem bratu. Ponovno je otac taj koji mu izlazi u susret i moli ga: "Sine, ti si uvijek sa mnom i sve moje - tvoje je" (Lk 15, 31).
Konkretne upute za naše svakodnevno vjerničko ponašanje.
- Jedino vjera u Boga ljubavi i milosđa može promijeniti i preobraziti našu sebičnost u radost i ponovno uspostaviti prave odnose i s bližnjima i s Bogom. "No trebalo se veseliti i radovati – kaže otac – jer ovaj brat tvoj bijaše mrtav i oživje, izgubljen i nađe se!" (Lk 15, 32).
- U razmatranju o Isusu, utjelovljenoj Božjoj ljubavi i milosrđa, kršćanin otkriva put kojim treba ići. Isus kaže: „Ja sam Put, Istina i Život“ (Iv 14,6a).
- U cijelome svijetu, gdje se god kršćanska zajednica okuplja na slavlje svete mise, Bog nas ponovno i ponovno nastavlja ljubiti i spašavati po Žrtvi svoga Sina.
- Isus je – u biti - i došao na ovaj svijet da nam donese Boga. Današnjom ovom evanđeoskom stranicom Isus objavljuje lice Oca svoga i Oca našega kako bismo mi „izgubljena djeca“ ponovno upoznali radost što mu pripadamo, nadu da nam je oprošteno i da nam je vraćeno naše potpuno dostojanstvo, te želju da zauvijek živimo u njegovoj kući koja je naša kuća.
- Tri prispodobe o milosrđu Isus je ispripovjedio, jer su farizeji i pismoznanci ružno govorili o njemu, kada su ga vidjeli kako se druži i jede s grešnicima (usp. Lk 15,1-3). Naučimo ne govoriti ružno ni o kome...Isus je jednostavno objasnio da Bog neće da se izgubi niti jedan od njegovih sinova i kćeri i da se Bog najviše raduje kada se obrati grješnik.
- Stoga je prava vjera u ulaženju u sklad s Bogom ljubavi i milosrđa. To je put koji Isus pokazuje onima koji žele biti njegovi učenici: "Ne sudite… ne osuđujte… oprostite i bit će vam oprošteno; dajte i dat će vam se… Budite milosrdni kao što je milosrdan Otac vaš" (Lk 6,36-38). U ovim riječima nalazimo konkretne upute za naše svakodnevno vjerničko ponašanje.
- Jedino što je bitno i danas i na kraju života je da je netko bio čovjek ljubavi. Kako onda danas ne otvoriti svoje srce sigurnosti da nas Bog ljubi i da je milosrdan prema nama, premda smo grešnici?
Povjerimo put našega obraćenja ili vraćanja svome Nebeskom Ocu, Blaženoj Marji Djevici, neka nam isprosi dar trajnoga pouzdanja u Božju ljubav i neka nam pomogne da budemo milosrdni kao što je milosrdan Otac naš koji je na nebesima. Amen.
________________
Lijepa stara priča… Ako netko želi, može pročitati...
Stara legenda kaže da su dvoje ljudi, muž i žena, živjli skupa i bili sretni i presretni zajedno. Bili su zadovoljni s onim što su imali i zajednički dijelili. Njihova ljubav je sve više rasla tijekom godina njihovog zajedničkog života. Ništa i nitko nije mogao umanjiti niti uništiti njihovu ljubav.
Jednog dana oni su pročitali u jednoj staroj knjizi da bi negdje daleko, možda na kraju svijeta, postojalo mjesto u kojem vlada neizmjerna i velika sreća. To mjesto bi trebalo biti „, kako piše u staroj knjizi, mjesto u kojem se dodiruju Nebo i Zemlja, mjesto u kojem Nebo ljubi Zemlju.
Ovih dvoje ljudi su odlučili potražiti to mjesto i ne vraćati se dok ga ne nađu. Proputovali su mnogo, izdržali bezbrojne opasnosti i nevolje koje sa sobom nosi svako putovanje; izdržali sva iskušenja, ali nisu odustajali.
Konačno su došli do vrata, koja su opisana u staroj knjizi. Iza vrata trebala ih je čekati velika sreća koja je i bila cilj njihova putovanja i traženja.
Bili su napeti i uznemireni očekujući i pitajući se - kako će izgledati mjesto gdje vlada neizmjerna sreća, mjesto gdje Nebo dodiruje i ljubi Zemlju... Pokucali su. Vrata su se otvorila. Držali su se za ruke. Ušli unutra.
Odjedanput su se iznenadili kada su ušli unutra. Bila je to njihova kuća u kojoj su sretno živjeli prije nego su krenuli na put - potražiti sreću. Tako, nakon dugog i napornog putovanja došli su ponovno u svoju kuću.
I oni su na kraju razumjeli:
Mjesto gdje se Nebo ljubi sa Zemljom
je mjesto gdje se ljudi ljube i vole.
Mjesto na kojem Nebo dodiruje Zemlju
je mjesto na kojem se ljudi grle i dodiruju.
Mjesto gdje se Nebo otvara Zemlji
je mjesto gdje su ljudi otvoreni jedni drugima.
Mjesto velike radosti i sreće
je mjesto na kojem ljudi čine jedni druge sretnima.