PJESMA: "KRALJICE, KRUNICE": https://youtu.be/nIVOE35nIMM
Prvo čitanje: Iz 5, 1-7
Vinograd Gospodina nad vojskama dom je Izraelov.
Zapjevat ću svojemu dragome pjesmu svog ljubljenog njegovu vinogradu. Moj je dragi imao vinograd na brežuljku rodnome. Okopa ga, iskrči kamenje, posadi ga lozom plemenitom. Posred njega kulu on podiže i u nj tijesak metnu. Nadaše se da će uroditi grožđem, a on izrodi vinjagu (faule Beeren).
Sad, žitelji jeruzalemski i ljudi Judejci, presudite izmeđ mene i vinograda mojega. Što još mogoh učiniti za svoj vinograd pa da nisam učinio? Nadah se da će uroditi grožđem, zašto vinjagu izrodi? No sad ću vam reći što ću učiniti od svog vinograda: plot ću mu soriti da ga opustoše, zidinu razvaliti da ga izgaze. U pustoš ću ga obratiti, ni obrezana ni okopana, nek u drač i trnje sav zaraste; zabranit ću oblacima da dažde nad njime.
Vinograd Gospodina nad vojskama dom je Izraelov; izabrani nasad njegov ljudi Judejci. Nadao se pravdi, a eto nepravde, nadao se pravičnosti, a eto vapaja.
Riječ Gospodnja.
Pripjev:Vinograd Gospodnji dom je Izraelov. (poslušaj pjevni dio:https://youtu.be/iWDjds5qASc
Ti prenese čokot iz Egipta,
pogane istjera, a njega zasadi.
Mladice svoje ispruži do mora
i svoje ogranke do Rijeke.
Zašto si mu srušio ogradu
da ga beru svi što putem prolaze,
da ga pustoši vepar iz šume,
da ga pasu poljske zvijeri?
Vrati se, Bože nad vojskama,
pogledaj s neba i vidi,
obiđi ovaj vinograd:
zakrili nasad desnice svoje,
sina kog za se odgoji!
Nećemo se više odmetnuti od tebe;
poživi nas, a mi ćemo zazivati ime tvoje.
Gospodine, Bože nad vojskama, obnovi nas,
razvedri lice svoje i spasi nas!
Drugo čitanje: Fil 4, 6-9
To činite i Bog mira bit će s vama!
Braćo! Ne budite zabrinuti ni za što, nego u svemu – molitvom i prošnjom, sa zahvaljivanjem – očitujte svoje molbe Bogu. I mir Božji koji je iznad svakog razuma čuvat će srca vaša i vaše misli u Kristu Isusu.
Uostalom, braćo, što je god istinito, što god časno, što god pravedno, što god čisto, što god ljubazno, što god hvalevrijedno; je li što krepost, je li što pohvala – to nek vam je na srcu! Što ste naučili, i primili, i čuli, i vidjeli na meni – to činite i Bog mira bit će s vama!
Riječ Gospodnja.
Evanđelje: Mt 21, 33-43
Vinograd će iznajmiti drugim vinogradarima.
U ono vrijeme: Reče Isus glavarima svećeničkim i starješinama narodnim: »Drugu prispodobu čujte! Bijaše neki domaćin koji posadi vinograd, ogradi ga ogradom, iskopa u njemu tijesak i podiže kulu pa ga iznajmi vinogradarima i otputova. Kad se približilo vrijeme plodova, posla svoje sluge vinogradarima da uzmu njegov urod. A vinogradari pograbe njegove sluge pa jednoga istukoše, drugog ubiše, a trećega kamenovaše. I opet posla druge sluge, više njih nego prije, ali oni i s njima postupiše jednako.
Naposljetku posla k njima sina svoga misleći: ‘Poštovat će mog sina.’ Ali kad vinogradari ugledaju sina, rekoše među sobom: ‘Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i imat ćemo baštinu njegovu!’ I pograbe ga, izbace iz vinograda i ubiju.
Kada dakle dođe gospodar vinograda, što će učiniti s tim vinogradarima?« Kažu mu: »Opake će nemilo pogubiti, a vinograd iznajmiti drugim vinogradarima što će mu davati urod u svoje vrijeme.«
Kaže im Isus: »Zar nikada niste čitali u Pismima: Kamen što ga odbaciše graditelji postade kamen zaglavni.Gospodnje je to djelo – kakvo čudo u očima našim! Zato će se – kažem vam – oduzeti od vas kraljevstvo Božje i dat će se narodu koji donosi njegove plodove!«
Riječ Gospodnja.
Evangelium: Mt 21,33 - 43
In jener Zeit sprach Jesus zu den Hohenpriestern und den Ältesten des Volkes: Hört noch ein anderes Gleichnis: Es war ein Gutsbesitzer, der legte einen Weinberg an, zog ringsherum einen Zaun, hob eine Kelter aus und baute einen Turm. Dann verpachtete er den Weinberg an Winzer und reiste in ein anderes Land. Als nun die Erntezeit kam, schickte er seine Knechte zu den Winzern, um seinen Anteil an den Früchten holen zu lassen.
Die Winzer aber packten seine Knechte; den einen prügelten sie, den andern brachten sie um, einen dritten steinigten sie.
Darauf schickte er andere Knechte, mehr als das erstemal; mit ihnen machten sie es genauso.
Zuletzt sandte er seinen Sohn zu ihnen; denn er dachte: Vor meinem Sohn werden sie Achtung haben.
Als die Winzer den Sohn sahen, sagten sie zueinander: Das ist der Erbe. Auf, wir wollen ihn töten, damit wir seinen Besitz erben.
Und sie packten ihn, warfen ihn aus dem Weinberg hinaus und brachten ihn um. Wenn nun der Besitzer des Weinbergs kommt: Was wird er mit solchen Winzern tun?
Sie sagten zu ihm: Er wird diesen bösen Menschen ein böses Ende bereiten und den Weinberg an andere Winzer verpachten, die ihm die Früchte abliefern, wenn es Zeit dafür ist.
Und Jesus sagte zu ihnen: Habt ihr nie in der Schrift gelesen: Der Stein, den die Bauleute verworfen haben, er ist zum Eckstein geworden; das hat der Herr vollbracht, vor unseren Augen geschah dieses Wunder?
Darum sage ich euch: Das Reich Gottes wird euch weggenommen und einem Volk gegeben werden, das die erwarteten Früchte bringt.
Evangelium unseres Herrn Jesus Christus. A.: Lob sei dir, Christus.
Poslušaj pjesmu: "Masline i vinograd" https://youtu.be/7oEnE8rMi9o
Draga braćo i sestre!
Evanđelje ove nedjelje se zaključuje jednom osobito oštrom Isusovom opomenom, upućenom glavarima svećeničkim i starješinama narodnim izraelskoga naroda: "Zato će se - kažem vam - oduzeti od vas kraljevstvo Božje i dat će se narodu koji donosi njegove plodove" (Mt 21, 43).
Te riječi daju shvatiti koliko je velika odgovornost svakoga od nas koji smo pozvani danas po Isusu Kristu raditi u Crkvi, u Gospodinovu vinogradu.
Ovih dana i prošlih nekoliko dana mogli smo vidjeti berbu grožđa u vinogradima. Sve je više vinograda koji su prekrasno uređeni: dobro oblikovani redovi čokota loze, brižno obrađena zemlja, ograđeni ogradom. prekriveni zaštitnim mrežama protiv grada. Trsovi bogati zrelim grožđem su vrhunac doživljaja. Sve to se urže u dušu čovjekovu i to je pravi doživljaj koji se pamti. Mnoge su i pjesme ispjevane o vinogradu i lozi.
Ali, malo tko razmišlja o tome koliko je vinogradar uložo truda, novca i ljubavi u jedan vinograd. Treba prvo pripremiti zemlju, očistiti je od korova, usitniti i učiniti spremnom da bi nakon toga bile zasađene male loze. Nakon toga, slijedi dugi proces uzgoja, zalijevanja, pljevidbe, okopavanja, rezidbe, prskanja, dok mlada stabljika ne naraste i počme rađati svoj prvi plod. Vinogradar najviše uživa u radu svojih ruku i ulaganja, ako mu je pošlo za rukom da je uspio podići vinograd koji sada bogato rađa slatkim grožđem. Nitko sretniji od njega! Ali isto tako nitko ne može do kraja razumjeti njegovo razočaranje, ako se njegova očekivanja nisu ostvarila.
U Izaiji 5,1-7 ili u današnjem prvom čitanju, susrećemo se s upravo s pjesmom o vinogradu. Prorok Izaija ju je ispjevao u kontekstu židovskog Blagdana sjenica koji se slavi 15. rujna ili listopada i traje osam dana. Bili su to dani zahvale za plodove zemlje, a ponajviše dani kada se Izraelski narod trebao spominjati izlaska iz ropstva i ulaska u obećanu zemlju. U vrijeme proslave Blagdana sjenica Židovi bi podigli kućice od grana i lišća po predgrađima, trgovima i vinogradima i veselili se. Slavili! Malo se tko spominjao što je Bog učinio za njih. Tako prorok Izaija dolazi među slavljenike i izgovara pjesmu ljubavi: pjesmu o sovm prijatelju i njegovu vinogradu. Svi su znali da je „vinograd“ slika zaručnice, te su očekivali nešto zabavno. Pjesma počinje dobro: „Zapjevat ću svojemu dragome pjesmu svog ljubljenog njegovu vinogradu. Moj je dragi imao vinograd na brežuljku rodnome. Okopa ga, iskrči kamenje, posadi ga lozom plemenitom. Posred njega kulu on podiže i u nj tijesak metnu. Nadaše se da će uroditi grožđem, a on izrodi vinjagu (faule Beeren).“
Prijatelj je sve učinio, sve što se moglo učiniti, ali vinograd je razočarao, više ne donosi plemenita i slatka ploda, nego samo kiselo drožđe. Slušatelji su shvatili što im želi reći: zaručnica je bila nevjerna, iznevjerila je povjerenje, razočarala ljubav, koju je prijatelj očekivao. Pripovijest ide dalje: prijatelj zapušta vinograd, više ga ne obrađuje, a zaručnicu prepušta sramoti koju je sama skrivila.
Sada postaje, na kraju, jasno: prorok Izaija svoj narod uspoređuje s Božjim vinogradom od kojega Bog s pravom očekuje da donese plodove slatkog grožđa. U toj slici Bog je prikazan gospodar vinograda koji je uložio svoju ljubav u svoj vinograd, iskrčio zemlju, zasadio ga plemenitom lozom, ogradio ga i na kraju ga povjerava vinogradarima koji će se brinuti o vinogradu da rodi dobrim grožđem, dobrim plodovima. To se nije dogodilo. Vinogradari se nisu brinuli o vinogradu. Vinograd ne donosi slatko grožđe, nego vinjagu.
Ljubavna pjesma postaje prijetnja sudom. Završava s pogledom na Božje napuštanje Izraela bez ikakva obećanja da će ubuduće nešto učiniti za vinograd. Bog po proroku Izaiji prijeti da će dignuti ruke od svoga vinograda i da će ga prepustiti korovu i draču, da će pustiti da se razori zid kojim je zaštićen i da bude opustošen.
Kako je vinograd (Izrael) napušten bez obećanja na bolje, bijeda i pustoš postaje stvarnost Izraelskog naroda koja je opisana u tužaljci pred Bogom u današnjem Psalmu (80): „Ti prenese čokot iz Egipta, pogane istjera, a njega zasadi. Zašto si mu srušio ogradu da ga beru svi što putem prolaze, da ga pustoši vepar iz šume, da ga pasu poljske zvijeri? Vrati se, Bože nad vojskama, pogledaj s neba i vidi, obiđi ovaj vinograd: zakrili nasad desnice svoje, sina kog za se odgoji! Nećemo se više odmetnuti od tebe; poživi nas, a mi ćemo zazivati ime tvoje. Gospodine, Bože nad vojskama, obnovi nas, razvedri lice svoje i spasi nas!“
Bog se smilovao i ponovno pogledao na svoj narod u svome Sinu Isusu Kristu. Ali u prispodobi o „zlim vinogradarima“, pred muku svoju u Jeruzaelemu, Isus ponovno preuzima Izajinu pjesmu o vinogradu i preoblikuje ju u poruku Izraelskom narodu. Isus polazi od toga da židovski veliki svećenici i narodi prvaci dobro znaju poruku ove Izaijine slike i on je koristi protiv njih. Isus je često govorio u prispodobama. Najčešće je to poruka upozorenja, opomene, ukora i poziva na obraćenje. Ovaj put on ide na konačni obračun, i to ne s bilo kim, već s narodnim i svećeničkim prvacima, s onima koji su odgovorni za to što Bog ne može biti zadovoljan sa svojim narodom. Taj obračun vjerojatno je bio neposredno prije Isusova uhićenja i osude na smrt, kad on nije više gajio nikakve nade da bi mogao kod njih uspjeti.
Evanđelje ove nedjelje se zaključuje jednom osobito oštrom Isusovom opomenom, upućenom glavarima svećeničkim i starješinama narodnim: "Zato će se - kažem vam - oduzeti od vas kraljevstvo Božje i dat će se narodu koji donosi njegove plodove" (Mt 21, 43).
Ono što je prorok Izaija najavio tek kao moguću prijetnju, ako se narod ne obrati, Isus najavljuje kao sigurnu kaznu za tvrdokorno stanje naroda, a ponajprije njegovih prvaka. Sluge iz Izaijine pjesme o vinogradu Gospodnjemu za Isusa su brojni proroci koje je Bog slao u svoje ime, ali oni su uvijek bili ušutkani, a mnogi od njih i ubijeni. U sinu vlasnika vinograda Isus gleda samoga sebe. Ni u jednoj drugoj slici njegova svijest o samom sebi i svome poslanju ne dolazi tako jasno do izražaja kao upravo ovdje. On je zadnji u nizu brojnih poslanika koje Bog šalje svome narodu, ali on nije samo prorok, on je sin i kao takav baštinik vinograda. No vinogradarima, to jest velikim svećenicima i narodnim starješinama ni to ne znači ništa. Štoviše, oni ga ubijaju kako bi njegovu baštinu prigrabili sebi.
Isus je tako "kamen koji su graditelji odbacili" (usp. Mt 21, 42), jer su ga proglasili neprijateljem zakona i opasnim po javni red; ali on, odbačen i raspet, je uskrsnuo, postavši "kamen zaglavni" na kojem mogu s punom sigurnošću počivati temelji svakog ljudskog života i čitavog svijeta, pogotovo njegov „novi narod“ Crkva. Čvrsto usidreni u vjeri u zaglavni kamen koji je Krist, ostanimo u Njemu poput trsa koji ne može sam od sebe donijeti ploda ako ne ostane na lozi. Samo u njemu i zajedno s njim se gradi Crkva, narod novoga saveza ili zajedništva s Bogom, narod koji donosi plodove koje Bog s pravom očekuje, ne za sebe, nego za čovjeka kojega ljubi do kraja.
Bog ima plan za svoj narod, za svoju ljubljenu djecu, ali nažalost čovjekov odgovor je često okrenut k nevjernosti, koja se pretvara u odbacivanje Boga. Oholost i sebičnost priječe čovjeka prepoznati i primiti čak i najdragocjeniji Božji dar: njegova Jedinorođenog Sina Isusa Krista.
Poruke ove Isusove prispodoba jasna je: Božje strpljenje s ljudima ima svoje granice. Svaki čovjek je time što potječe od Boga, slika Božja i svatko je u svom srcu uređen vinograd Božji. Bog od svakog čovjeka očekuje da donese dobre plodove Duha Svetoga - na svoje vječno dobro i dobro drugih.
Bog je želio da i ljudska obitelj bude uređen vinograd, mjesto gdje će svi članovi biti sretni u ljubavi i međusobnom poštivanju. Znamo da ima sretnih obitelji, ali znamo da ima i duboko nesretnih, u kojima vlada netrpeljivost, nepodnošenje, pa i prava mržnja.
Bog je dobar i strpljiv. Ostavlja svakomu dovoljno vremena da uvidi svoje zlo i da se mijenja, vrati k njemu kao izgubljeni sin. Ali i njegovu strpljenju jednom dođe kraj. On znade ustegnuti svoju milost i prepustiti čovjeka, pa i čitave obitelji i crkvene zajednice, njihovoj propasti. Netko je zgodno rekao da „Božji mlinovi melju sporo, ali zato melju sitno“, htijući upozoriti kako se ne smijemo igrati s Božjom strpljivošću.
Kao što zapušten vinograd sve manje sliči na pravi vinograd, jer lozu brzo nadraste korov, a slatko grožđe zamijeni vinjaga, kiselo grožđe, tako je i s čovjekom koji se iznevjeri Bogu.
Prijetnja koju je Isus izrekao nad svojim narodom i njegovim vođama ostaje i danas aktualna za Crkvu kao novi narod Božji. Jer i u Crkvi ima onih, počevši od pojedinih kršćana, pa obitelji, koji misle da u Isusovo ime mogu biti gospodari, a ne predane i vjerne sluge koje u Isusu Kristu.
Zaključimo naše razmišljanje Isusovim riječima iz Ivanova evanđelja: »Ja sam istinski trs, a Otac moj – vinogradar. Svaku lozu na meni koja ne donosi roda on siječe, a svaku koja rod donosi čisti da više roda donese. Vi ste već očišćeni po riječi koju sam vam zborio. Ostanite u meni i ja u vama. Kao što loza ne može donijeti roda sama od sebe, ako ne ostane na trsu, tako ni vi ako ne ostanete u meni.
Ja sam trs, vi loze. Tko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogo roda. Uistinu, bez mene ne možete učiniti ništa. Ako tko ne ostane u meni, izbace ga kao lozu i usahne. Takve onda skupe i bace u oganj te gore. Ako ostanete u meni i riječi moje ako ostanu u vama, što god hoćete, ištite i bit će vam. Ovim se proslavlja Otac moj: da donosite mnogo roda i da budete moji učenici.« (Mt, 15,1-8).
Ovdje posušaj Gospine pjesme: https://youtu.be/u_WoGS1h7s4
- Vjeronauk: Vjeronauk za prvopričesnike je u subotu, 10. 10. 2020. u 10.00 sati u Baselu
MISA i zajednička molitva krunice bit će u srijedu, 07. 10. 2020. u 19.30 sati u Baselu u sklopu listopadske pobožnosti.
Basel u 8.00 sati - za sve one koji rado žele doći na misu u 8.00 sati
Basel u 9.30 sati - Riehen i Basel s poštanskim brojem 4058; 4057; 4052
Basel u 11.00 sati - ostali dio vjernika iz Basela i okolica Basela - kao što su Allschwil, Oberwil, Binningen
Liestal u 13.00 sati